Day: 26/12/2011

Zokster Something na gorandavidovic.com/forum na kom je Goran Davidović počasni član

Standard

Batin sto / Bata Drugovac / 31-10-11, 00:03 / Boravište: Severna Srbija / Poruke: 324

PLANETA MAJMUNA (4)

E, ovo su kapitalci!
Ima nešto što se zove “zokster something”
Autori, dizajneri, multimedijalni “umetnici”, šta li su, izgleda da su duboko ubeđeni da su duhoviti. Očito su zadivljeni sobom i svojom “ingenioznošću”. Evo samo delića njihovog masivnog “opusa”. “Oštricu” kritike ovde su, kao što će se moći primetiti, usmerili ka Srbima i “Kosmetskom pitanju”. Nemojte misliti da su prezentovani svi mentalni pobačaji ostarelih punoglavaca zokster-ovaca o Srbima i Kosovu, već samo nekoliko, primera radi. Šta da kažem? Svašta hoda ovom zemaljskom kuglom.

Maskirani Srbi prelaze Ibrom u Kosovo


Continue reading →

Front za agit-patriotizam: Napred za Nikitu Mihalkova, stop za Anželinu Džoli

Standard

Hip-hop je bio vreo

Piše: Saša Ilić

Dveri, hip-hop bend Beogradski sindikat i književni naslednici Memoranduma SANU-a oličeni u grupi P70 umrežili su se pod egidom (novog) nacionalizma i pozivanja na Miloša Crnjanskog, dok je simbolička platforma za eksplikaciju takve (kulturne) politike srećno prepoznata u krizi na severu Kosova

Ovih dana je došlo do višestrukog umrežavanja “pravoslavnih i rodoljubivih snaga” na kulturnom frontu čija su avangardna prethodnica svakako Dveri – Pokret za život Srbije, budući da su one prve prepoznale i povezale sve subjekte novog političkog i kulturnog bloka u Srbiji ali i šire (Aleksandar Dugin, Heinz-Christian Strache i dr.). Radi se o uvezivanju delatnosti hip-hop grupe Beogradski sindikat sa Dverima, a potom i sa književnim naslednicima Memoranduma SANU-a oličenim u grupi P70, na čijoj su godišnjici nastupali u SKC-u. Zaista, tamo gde su Dveri bile pre dvanaestak godina, prateći muzički ansambl dospeo je tek u prvoj polovini dvehiljaditih, dok je književni sastav na toj poziciji tek nekoliko poslednjih godina.

Dveri su stvorile politički ambijent na terenu za zabavljačko-edukativan program koji se lagano rađa. Književnici, između ostalog, mnogo stidljivije artikulišu svoj nacionalizam od svojih političkih preteča. Naime, Boško Obradović (1976. / Dveri) je 2005. dobio Nagradu “Miloš Crnjanski” za svoju knjigu programskih eseja “Miloš Crnjanski i novi nacionalizam” (izdanje Hrišćanske misli i Zadužbine Nikolaj Velimirović i Justin Popović, 2005). I dok se Obradović bavio (političkim) Idejama Crnjanskog, Slobodan Vladušić (1973. / P70) je 2011. objavio svoju knjigu “Crnjanski, Megalopolis” (Službeni glasnik) kojom će pokušati da pod koporanom Crnjanskog formuliše svoju floskulu o gorkom patriotizmu kao spasu od “priglupih autošovinista kao što je to bio jedanRadomir Konstantinović, pisac nesrećne ‘Filosofije palanke’”. Ono što je, međutim, svim grupama zajedničko jeste (novi) nacionalizam i pozivanje na Crnjanskog, dok je simbolička platforma za eksplikaciju takve (kulturne) politike srećno prepoznata u krizi na severu Kosova.

Tzv. srpsko stanovište Continue reading →

I neangažman je – angažman

Standard

Piše: Igor Lasić

Pitanje odnosa umjetnosti i društvenog angažmana jedno je od onih strateških koja su bezbroj puta iskušana i prožvakana, no tako je sa svakom nasušnom hranom, pa ni s tom temom nema historijske točke u kojoj se aktualnoj javnosti smije propisati dijeta. Nego nam je valja servirati i kusati uvijek iznova, dakle, u suradnji s aktivnim protagonistima.

Prošlog tjedna za tim su posegnuli organizatori Okruglog stola “Umjetnost i društveni angažman” u klubu “Mama” u Zagrebu. Ovdje ćemo se najvećim dijelom pozvati na to iskustvo; neposredni medijski odjek skupa ionako je bio nalik onom u gluhoj sobi. Razgovarali smo s nekolicinom sudionika te dvosatne rasprave, koju se inače može naći u audio-formatu na web-adresi “www.youtube.com/watch?v=Axmpf5U6RkA”.

Nećemo ovom prilikom, zbog ekonomije novinskih rubrika, podsjećati na klasike misli o tome odnosu, od antičke do (post)marksističke. Okoristit ćemo se spomenutim, već načetim živim diskursom i praksom, a s time i prostorom koji je izuzet za, najčešće, neko uopćenije referiranje.

Ideološka napetost Continue reading →

Odgovor Radmili Lazić – Goran Cvetković, pozorišni kritičar

Standard

Žalosna ženo, crna Radmila – pišem ti ovo sve teška srca – ali morao sam… samo nekoliko crtica – samo da te UKRATKO, podsetim, na ono što si NAMERNO ili slučajno, zaboravila – ili se praviš da nikad nisi ni znala… Zašto to radiš – to samo ti znaš!
Koji je to Beograd koji ti braniš od Daše Drndić – i šta ti njoj zameraš – tako ljutito i vatreno?

(tekst koji donosimo, odgovor je na: (http://www.politika.rs)

Je li to onaj Beograd koji je dočekao majke vojnika na odsluženju JNA iz Bosne i Hrvatske, koje su krenule za Beograd, da MOLE GENERALŠTAB DA IM VRATI SINOVE DA VIŠE NE RAKETIRAJU VIŠECEVNIM KAĆUŠAMA SVOJE KUĆE U VUKOVARU I OSJEKU – koje su došle u stotinak autobusa – pa ih jedva pustili kod Šida da udju u Srbiju – skinuli ih sa autobusa, a one krenule peške… zatim su ih ipak ukrcali u te nesrećne autobuse i dovezli ih, pod policijskom pratnjom, do Mostarske petlje, skrenuli ih i parkirali autobuse pored Sajma, u neprekinutom nizu, do tadašnjeg nadvožnjka – sadašnjeg gradilišta famoznog Mosta Na Adi… Tu su im naredili da stanu i ni makac! Mi – nas NEKOLIKO aktivista, sa toga dana, kasnije, uhapšenim Pavluškom Imširovićem – čekali smo ih ispred Generalštaba u Nemanjinoj ulici – zgrada je još bila cela celcata – poznata Dobrovićeva SUTJESKA (!) – nismo ih tu dočekali – nisu ih pustili u centar…
Continue reading →