EPILOG SLUČAJA UBISTVA ILIĆ I. MILOŠA U SOMBORU VP3065/6 19.11.1990

Kao što je poznato, Vojni sud-Tužilaštvo u Beogradu, je odlučilo da se predmet KTN br. 154/94, stavi u evidenciju NN učinilaca, gde će se nalaziti sve do otkrivanja učinioca predmetnog krivičnog dela, a koji je dana 19.11.1990 lišio života Miloša Ilića, bivšeg vojnika-desetara na služenju vojnog roka u VP 3065/6 u Somboru- dokaz potvrda Vojnog Tužilaštva iz 2005.

Neposredno posle donošenja ovog rešenja-potvrde, ukinuto je vojno Tužilaštvo i predmet je prosleđen u civilno Tuužilaštvo u Novom Sadu.

Od dana kada je ukinito Vojno Tužilaštvo pa do dana 26.07.2017 kada je doneto rešenje o odbacivanju krivičnok postupka, prošlo je 12 godina. Naime rešenjem zamenika javnog tužioca Slobodana Josipoviće doneto je epohalno rešenje gde isti čovek otkriva ubicu Ilić Miloša t.j Ilić Miloš koji je sam sebe ubio.

Rešenje se donosi u julu mesecu kada je na snazi sudsko ferije, i dostavlja se opunomoćeniku oštećenog advokatu Milošu Šaljiću i to nakon njegove teške operacije karcinoma debelog creva. Ubrzo nakon dostavljanja rešenja advokat Miloš šaljić je preminuo, a iz njegove kancelarije je dostavljen prigovor po isteku 8 dana od dostavljenog roka za žalbu, te je  žalba je iz proceduralnog razlo odbijena od strane apelacionog tužulaštva bez prava na dalji postupak.

Iako su gospoda iz tužilaštva bila upoznata sa stanjem pokojnog advokata Miloša Šaljića iskoristili su na običan šibicarski način da okončaju navedeni predmet.

PS Važno je napomenuti da je pokojni advokat Miloš Šaljić u vreme ubistva Miloša Ilića bio predsednik Vojnog Suda.

U Beogradu 19.04.2020.

Otac pokojnog Miloša

Prof. Ilija Ilić

Hiljade ratnih zločinaca slobodno šeta ulicama srpskih gradova

Piše: Tomislav Marković

U stvarnosti Srbija je sigurna kuća za ratne zločince, jer je Vučić onomad proglasio Narodnu skupštinu za ‘sigurnu kuću za Ratka Mladića’.

Pošto je Srbija zvanično na putu evrointegracija, Evropska komisija objavila je redovan polugodišnji izveštaj o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24. Prvo poglavlje odnosi se na pravosuđe i osnovna prava, a drugo se tiče pravde, slobode i bezbednosti. Dobar deo ovog izveštaja posvećen je napretku Srbije u oblasti procesuiranja ratnih zločina, mada je termin napredak prilično neadekvatan kad je ova tema u pitanju. Srbija se obavezala da sudi ratnim zločincima i da potraga za zločincima i suđenja budu efikasnija. Zato je i donela dokument pod imenom „Akcioni plan za Poglavlje 23“ u kojem je definisano kako će sprovoditi preporuke Evropske unije čiji član, navodno, želi da bude.

Dosadašnji rezultati Srbije su skromni, nema vladavine prava, nema pravde za žrtve, a samim tim neće biti ni pomirenjaEPA

Sve je u tom Akcionom planu na svom mestu, sve je lepo zamišljeno i napisano. Na primer, tu stoji da će biti izrađen tekst Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Srbiji. Ta strategija se zasniva na ne može biti boljim principima: „fokusirane istrage i krivična gonjenja; istragu i krivično gonjenje najodgovornijih učinilaca ratnih zločina bez obzira na njihov rang; stavljanje žrtve u fokus prilikom istrage i vođenja postupka; posvećivanje posebne pažnje zaštiti svedoka…“

KRVAVA ŠLJIVOVICA

Kako to da Srbija nije izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu, a u centru Srbije logor? I u logoru preko 800 stotina bošnjačkih duša. Zlostavljanih, silovanih, prebijanih, izgladnjavanih, gušenih u kamionima…Pa nisu Užice u Krajini ili Hercegovini?!

Piše: Dragan Bursać

Ovih dana u Srbiji je pompezno proslavljen Dan policije. I ne bi se tu imalo šta dodati osim fakta da je riječ o populističkoj paradi u svrhu reklame jednog čovjeka. Aleksandra Vučića.
Nego, zna li taj čovjek i pripadnici te policije, da su neke njihove kolege baš u tim i takvim odorama, baš pod tim zastavama, u julu 1995. godine organizovali koncentracioni logor. I to baš u toj Srbiji, koja navodno nije učestvovala u ratu?

Otvoreno pismo Višem Javnom Tužilaštvu u Novom Sadu

Otvoreno pismo Višem Javnom Tužilaštvu u Novom Sadu

V.F. Višeg Javnog Tužioca Zoranu Vučelji

Povodom predmeta broj KTVN=3/05 koje se pod tim brojem vodi u Vašem Tužilaštvu, a radi se o neospornom ubistvu mog sina vojnika-desetara 19.11.1990. god. u Somboru VP-3065. Posle 28 godina zamenik Višeg Javnog Tužilaštva Slobodan Josimović otkriva da se radi o samoubistvu iz čl. 284 stav 1 ZKP. a ne o ubistvu lica na službenoj dužnosti iz čl. 47, stav 1, KZS. koje je donelo Vojno Tužilaštvo u Beogradu čiji je predsednik bio pukovnik Nikola Petković.

SH kontinuitet u BiH

srBske inat crkve

Rate this:

Medijsko đubre Srbije protiv e-novina – Kad pičke utihnu

Šta kažeš. otpustili e-zaposlene: Teofil Pančić u srećnom šoku pod erotskim pogledom Olje B. Photo: Jadranka Ilić

Penetrira: Petar Luković

Da ste me, dragi e-čitaoci, intervjuirali na nepokretni Vidovdan, kad je objavljen forenzički nalaz o nasilnom ubojstvu e-novina, rekao bih vam u lobotomiranoj naivnosti da će netko ipak reagirati; javiće se Sonja Biserko i njena Helsinška ćelija; javiće se Nataša Kandić i njen skromni Fond za HP; javiće se pismom Žene u Crnom; javiće se „Cenzolovka“, zar to nije sajt o slobodi medija; javiće se Veran Matić – vitez slobode koji ne spava decenijama jer brine o jebanim slobodama; javiće se hrvatski veliki prijatelji H-Alter ili Lupiga ili Novi list iz Rijeke; javiće se Oslobođenje, banjalučka Buka ili Radio Sarajevo; javiće se makar dežurni vatrogasac iz podgoričke „Pobjede“; mora da se javi netko iz Prištine ili Prizrena; javiće se jezičavi Dinko Gruhonjić koji ne zaklapa usta o ličnim slobodama i donacijama koje je dodelio sam sebi (makar zbog činjenice da smo mu objavljivali tekstove koje niko i nikad nigde objavio ne bi); mora da se javi Vladimir Beba Popović; principijelno bi vranjski morao da se oglasi NUNS, ali kako – kad paravojni predsednik Vukašin tuži e-novine; poslednja je nada bila da se javi UNS-predsednica Ljiljana Smajlović, ali ona dade ostavku na funkciju glavne urednice „Politike“, samo joj još jebane e-novine fale; mora da se javi Stanko Subotić; mora da se javi Viši sud – koji se, stvarno, jedino javio: sad Viši sud traži da u roku od 15 dana dostavnice potpisane od strane imenovanih, vratim sudu poštom, a da sam u slučaju „neuručenja navedenih pismena“, dužan „da ih obavestim o razlozima neuručenja istih“. Hvala ti, Više sude, što si se bar ti javio – sad znamo da imamo nekog tko o nama misli! Prijatelj ostaje prijatelj! 

VUČIĆEVO TUMAČENJE SREBRENICE: “Ko god govori istinu o ubistvu 8.000 muslimana, protiv je RS-a”

“To znači da ko god govori istinu, govori u stvari protiv Republike Srpske, to jest da Radojičić i Đurić misle da Republika Srpska može da se brani samo lažima”

Osam hiljada muslimana krivo je što su ih ubili vojnici srpske vojske u julu 1995. godine. Ubili su ih bez suđenja, pošto su ih zarobili, po unapred pripremljenom planu, ali opet su krivi. Jer da ih tada nisu ubili srpski vojnici ne bi danas Bošnjaci mogli da vode rat protiv Srba „drugim sredstvima“. Kojim sredstvima? Pa time što kažu da su srpski vojnici u julu 1995. ubili osam hiljada muslimana. Je li istina da su ih ubili? Jeste. Dakle Bošnjaci danas vode rat protiv Srba drugim sredstvima, a to drugo sredstvo u stvari je – istina. Kako se Srbi brane od istine Bošnjaka? Tako što ih optužuju za mržnju. Kako se optužbom za mržnju brani od istine? Tako što se kao izraz mržnje shvata iznošenje činjenica da je u okolini Srebrenice u julu 1995. srpska vojska po unapred pripremljenom planu ubila osam hiljada zarobljenih muškaraca, zato što su bili muslimani. Ko za taj zločin danas treba da odgovara? Pa Bošnjaci. Zašto? Zato što ga koriste kao sredstvo u ratu koji se vodi „drugim sredstvima“ i kao opravdanje za pokušaj linča predsednika vlade Srbije. Pored toga, oni još i pljuju u njegovu – misli se na predsednika vlade – pruženu ruku.

ne davite beograde