Kad te mrtvi za rukav povuku

Austrijsko vojničko groblje u kojem počivaju mrtvi iz Prvog svjetskog rata

shot of the day: mars marsovcima!

Ko je Nebojša Stefanović, zvani Slina

Scena prva.

Vreme radnje: Maj 2007. Mesto: Stan Aleksandra Vučića. Uloge: Branislav Prostran, Nikola Petrović, Goran Narkoman, Zoran Bašanović, dvojica dobroćudnih likova nezapamtljivih imena i neka debela devojka zadužena za posluženje.

Atmosfera opuštena, svi gledaju teletekst na televizoru ispred koga šeta gazda Vučić i, s neskrivenim erotskim nadahnućem, radikalski strasno izražava divljenje Hugu Čavezu, „prvom antiglobalisti koji je shvatio da se američkoj diktaturi može suprotstaviti samo onaj ko raspolaže ogromnim parama“. Prestolonaslednik Danilo i ja ne pratimo mudri monolog, bavimo se zanimljivijom analizom – kolika je šteta za Crvenu zvezdu što je otišao centar Nenad Mišanović.

Na pozornicu stupa Nebojša Stefanović. Prvi put ga vidim. I gadi mi se to što vidim. Uštogljen, poltronski skrušen, govori tiho i smireno, s naporom prikrivajući nervozu, ne skidaja pogled s Vučića. Međutim, koristan je. Doneo je nekoliko primeraka prvog izdanja vikend-broja Pravde.

Vučić teatralno uzima novine, lista i blista od zadovoljstva. U 64…

View original post 1,188 more words